DENIS – IMAO BI 46 GODINA...

 

Sine moj, danas bi imao 46 godina... a NEMA Te vec 20... Nisi napunio ni 26 godina kad Ti presudise diletanti Interne klinike UKC-a Tuzla (KUCE MRAKA!) i njihovi dzelati u belom koje proklinjem 20 godina!

U svom kratkom zivotu uradio si mnogo toga: u humanitarnim organizacijama, na medjunarodnim putovanjima i radionicama, sve si stizao. U slobodno vreme bavio si se i sportom, a u podrumskoj radionici pravio si razne lampe i poklanjao svojim prijateljima. Jedna je ostala u podrumu nezavrsena – drvo breze spremno za izradu nove lampe. Vec 20 godina drvo je s nama u dnevnoj sobi: 

Bio si predivan, odan, veseo i svestran Sin - jedan od onih za koje kazu „COVEK medju ljudima“. Ponosni smo, LAVCE nase, sto si bio nas! „Svaki roditelj koji uspe od svog deteta da napravi dobrog coveka, iza sebe ostavlja jedno remek delo.“ Da, Ti si bio taj, neobican, jedinstven, sjajan COVEK!

Tvoji rodjendani Cedo moje levoruko. Kazu: "LEVA, ALI ZLATA VREDNA“, tacno tako!

NEDOSTAJES... prvo cedo moje!

DENIS – 20 GODINA...

Najdrazi nas Deno, godine prolaze, ali tuga i bol ne prestaju...

20 godina nisi s nama, ali Ti si u nasim mislima i secanjima svakog dana, svakog trena:

„Znas, ja sam stvarno sa zvezda. Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece ugasiti ni sakriti.
Samo cu, obicno tako, jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu zlatnih se ociju vratiti.“

Tvoja besmrtna dusa blista vecnom svetloscu nama koji Te volimo i zauvek u srcu cuvamo.

Hvala Ti sto si bio nas, sav „od svetlosti stvoren“...

Hvala Ti za sve što si ucinio u svom kratkom, prekratkom zivotu.

Hvala Ti za ponos na pomen Tvog imena.  

Nedostajes nam rođeni...

Tvoja mama Nevenka, tata Mehmed i brat Igor sa suprugom Adanom.

(„Avaz“ne bi bio „Avaz“ kad svake godine ne bi pogresio, odnosno pisao drugacije od predocenog teksta – koji „profesionalci“! Zato i ne objavljujem IN MEMORIAM)

 

Lepoto mamina, danas je 20 godina kako Te dzelati u belom otrgose od nas, bez milosti, grize savesti, bez osnovnog profesionalnog pristupa pacijentu. Uzalud su bile Tvoje trodnevne prituzbe na bol u grudima, kasnije smo saznali da si imao SKOLSKE SIMPTOME ANEURIZME! Tvoje drugarice su nam donele knjigu, knjigu koje diletanti Interne klinike UKC-a Tuzla ocito nisu ni prelistali. Tvoja mladost im nista nije znacila, Tvoje vapaje nisu culi...                                                      

Nikad, nikad im to necu oprostiti, nikad zaboraviti! Proklinjem ih 20 godina i molim KARMU da nastavi i dalje (a radi ona, radi).