“U sebi kazem ime… Udahnem
duboko i pomislim… Tako mi nedostajes...”
Secanja zive Sine moj, secanja
i uspomene koje se ne zaboravljaju i koje mi niko ne moze uzeti.
Secanja na prekrasno
bice koje mi brutalno otese, a mogao si biti tu, s nama! Samo da su znali!
Nisu znali, nisu hteli,
nisu Ti dozvolili sujetni Hipokratovi dzelati, diletanti, izrodi profesije...
Da, proklinjem ih i
proklinjacu ih dok sam ziva, sta god ko mislio… i cekam, cekam…
I ovaj moj kutak Tebi posvecen
zivi i zivece dok dok je mene, Tvoje mame.
