DENIS – NE IDI... ZLATO MOJE...

13 godina i 11 meseci Tebe nema Sine... Cedo moje milo...

DENIS – BIO JE MAJ... Tebi 26 samo...

“Secanja zive zauvek... posle mene secanja ce ostati“ 

Denis  Kazance 27.05.2005.

Ovu posvetu Denis je napisao svojoj prijateljici Selmi… 27.05.2005.godine...

Na otkucanoj  “Besmrtnoj pesmi“   Mike Antica koju je nosio sa sobom...
Dva meseca kasnije, 27.07.2005. godine Denis je sahranjen…

 

 

DENIS – Cvece Cvecu – JORGOVANI...

Prolece...  jorgovani... i Ti... tamo daleko , daleko Sine moj...

„Kad zamirisu Jorgovani“

"Ima noci kada tugu tocim mesto vina...
al' nema dana kol'ko je na srcu rana...
Lako ces Ti bez mene, al' kako cu ja bez Tebe...
Kad dodju teski dani, kad odu svi jarani, kad zamirisu jorgovani..."

Svaki dan nasi jorgovani pred zgradom su sve lepsi i mirisljaviji...

Kao  i Ti Sine nekada...

DENIS – SIMBOLIKA LEPTIRA...

„Kada na nas sleti leptir, on otkriva da nam nas

Andjeo cuvar salje vaznu poruku

i podseca nas da je uz nas.“

„Mnoge kulture povezuju leptira sa ljudskim dusama...

Stari Grci su smatrali leptira simbolom besmrtnosti Duse .“

“Nekad sam leteo, leptir bio i ja, svetlost me mamila, krila mi sprzila...“

 „Leptiricu“  moj mili... 13 godina i 9 meseci Tebe nema  s nama...

DENIS – LJUBAV NIKAD NE UMIRE...

„Vjerujem...

Da iza svake ljubavi jedna od zvjezda zadrhti i nebom plove tragovi.

Vjerujem...

Da svijetom kruze pogledi vjecni i neuhvatljivi, od kojih sav svijet zavisi...

Vjerujem...

U stare price o istini, nista se strasno ne desi kad nebo zemlji oprosti.

Vjerujem...

Da ljubav nikad ne umire, neko ce sva nasa sjecanja pretvorit u vjeciti san!

Vjerujem...

Da svaka suza prolazi dugacak put do vjecnosti i da se tamo pozlati...“

DENIS – Sjaj Sunca...

I svet ce skoro nestati... Sjaj Sunca prestati...
 

DENIS... I LEPTIRICI...

"Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem."

(„Besmrtna pesma“)

Na danasnji dan pre 5 godina bilo je poslednje rociste na Kantonalnom sudu u Tuzli u parnicnom postupku protiv UKC-a Tuzla kad nam je receno da pravosnaznu presudu preuzmemo 25.02.2014. – datum 25. kad nas je Denis zauvek napustio... i DOBILI smo parnicu – potvrdjena prvostepena presuda Opstinskog suda Tuzla!
No, UKC Tuzla, ta KUCA MRAKA nije se mogla pomiriti s cinjenicom da su pogresili, da su KRIVI za Denisovu smrt, iako su znali (i prizali, ali samo u "4 oka") da je to ISTINA! Zar neko njih, "uzor" BH zdravstva, da optuzi za nesavesno lecenje? Negirali su tu cinjenicu 13,5 godina! I nakon pravosnazne presude OPET su se zalili i produzili nasu agoniju za jos 5 GODINA, ali uzalud! 04.12.2018.godine  prethodna pravosnazna presuda je POTVRDJENA! Konacno smo im dokazali da smo u PRAVU i da je ISTINA i PRAVDA na nasoj strani!
Moj savet svim ostecenim zrtvama: ne uzdajte se u tuzioce, ne uzdajte se u to DNO DNA od takozvane "sluzbene duznosti" pravosudih institucija na svim nivoima - od tuzilastva, preko VSTV-a do Ustavnog suda BiH! Sve sam to prosla i shvatila da oni postoje samo da bi stitili svoje nadredjene koji su ih i postavili! Zato ne gubite vreme - borite se privatnim tuzbama (parnicama) jer drzava stiti kriminal svojih pulena. Kome to jos nije jasno? Nije valjda samo VODOLIJAMA  (Denisovi i tata i mama):

„Uporni su
Za uspeh u životu, potrebno je imati jaku snagu volje. Upornost je jedna od karakteristikakoju ljudi rođeni u drugom mesecu imaju u izobilju. Štaviše, zbog svoje snage volje drugi znaju da budu ljubomorni na njih.“

„Veoma su nezavisne i vole da zavise samo od sebe.“

Svih ovih godin primecivala sam neke cudne znakove... a najupecatljiviji su mi bili LEPTIRICI.

Prvi znak: 27.06.2016.godine na plazi u Podgori, dan 27. u mesecu kad je moj sin Denis spusten na vecni pocinak, doleteo mi prekrasni zuto-crni leptiric i dugo se  vrtio oko mene,  spustao se sad na jednu, sad na drugu nogu... Pomislih na Sina i upitah se je li to kakav znak? Simbolika? Da cu uspeti na kraju? Ocito je bila simbolika kao i datum rocista i presude pre 5 godina!

A onda opet, ocekujuci zadnje - konacno rocist ponovljenog drugostepenog postupka (14.11.), dana 05.11.2018.godine, na juznoj lodji ugledah crnig leptirica!

I opet... 03.02.2019.godine opet ugledah crnog leptirica, rano, oko 09h ali sada na severnoj lodji, na unutrasnjoj prozorskoj klupici... NEVEROVATNO!

Nisam vernik... ali mislim da su sve to bili neki ZNAKOVI od mog Sina Denisa...

DENIS – 13,5 GODINA

"Besmrtna pesma"  - Tvoja najdraza Sine moj...

Bas kao Ti - Tvoja Dusa koja nas (znam) gleda odozgo i cuva...

Pre 13 godina sam napisala:

Oprosti mili, oprosti sto Te poverismo izdajicama humanog poziva.

Oprosti za reci "Sine, u sigurnim si rukama". Te ruke hladnokrvno ukradose moje cedo i pustise u nepovrat. Neznanjem, sujetom i upornim prepisivanjem pogresne dijagnoze, izgubljeno dragoceno vreme, za Tebe presudno, nije se moglo vratiti.

Neka ih pogled Tvojih toplih ociju proganja do poslednjeg daha. Neka im Tvoj glas i uporno ponavljanje reci "zeljan sam disanja", ne dozvoli miran san. Nikad.

Pisala sam pre 13 godina i opet ponavljam i ponavljacu dok disem Sine moj!

Ponavljacu imena Tvojih dzelata i njihovih zastitnika (a ima ih jos)

(Mario Krizic, Salih Azabagic, Samira Hasic, 
Zdenko Cihlarz, Ivo Iveljic, Slaven Koval, Branko Peric, Milorad Novkovic):

 

 „VERBA VOLANT, SCRIPTA MANENT.“ 

Reci lete, a ono sto je napisano ostaje.

 GALERIJA

KOMENTAR

 

DENIS – i mracna strana BH pravosudja (tuzilaca i "kompanije")

I da se malo osvrnem na mracnu stranu (ako druge uopste ima?) bosanskohercegovackih tuzilaca i "kompanije"...
Zanimljiv clanak - sve je isto...a i raznih KUCA MRAKA je mnogo:

"Koliko je (ne)moguće dokazati lekarsku grešku?"
 

Zakon kaze da se krivicno delo moze uciniti cinjenjem ili necinjenjem, te da je krivicno delo ucinjeno necinjenjem kad je ucinitelj koji je pravno obavezan spreciti nastupanje zakonom opisane posledice krivicnog dela to propustio uciniti, a takvo je propustanje po delovanju i znacenju jednako ucinjenju tog krivicnog dela cinjenjem.

Lekar MORA pruziti pacijentu pomoc koju medicina uopste moze, a ne samo onu koju moze pojedinac.

Citiram "ODGOVORNOST ZBOG LEKARSKE GREŠKE" (prof. dr Jakov Radišić - Revija za pravo osiguranja Broj 1/2009):

"Objektivno merilo za pažnju mora da opravda poverenje koje ljudi imaju u medicinu kao struku i instituciju. Zato lekar mora da pruži pacijentu pomoć koju medicina uopšte može, a ne onu koju može pojedinac. On se ne može opravdati time što će reči: "Učinio sam sve što sam mogao". Lekar mora biti svestan kolike su mogućnosti medicine i vlastite mogućnosti. Kad prihvati da leči pacijenta treba da proveri da li poseduje potrebna znanja i sposobnosti da lečenje obavi prema važećim medicinskom standardu. Ako nije u stanju da garantuje takav standard, mora prizvati u pomoć drugog, iskusnog kolegu, ili se uzdržati od lečenja i pacijenta ustupiti drugom lekaru. S toga se obično kaže: "Lekar ne mora sve da zna, ali mora da zna šta ne zna". Drugim rečima, valja uvek garantovati standard iskusnog lekara specijaliste... Prvi lekar ima da odgovara za sve štetne posledice koje je njegova greška adekvatno izazvala. To podrazumeva i odgovornost zbog greške drugog lekara koji je docnije lečio istog pacijenta, ukoliko je potreba za tim lečenjem uslovljena greškom prvoga...
...da li bi pacijent preživeo da mu je lekar blagovremeno ukazao medicinsku pomoć? Na takva pitanja retko kad je moguće dati pouzdan odgovor. Pošto je direktan dokaz uzročne veze često nemoguć, osobito kad se lekarska greška sastoji iz nečinjenja, pravo se mora zadovoljiti indirektnim dokazima, tj. indicijama. Uzročna veza smatra se utvrđenom ako pacijent dokaže da je lekar načinio grešku i da takva greška, prema saznanjima medicinske nauke i lekarskog iskustva, vodi tipično ka šteti koja je nastala. Tada je stvar lekara da dokaže da se u konkretnom slučaju taj tipičan kauzalni razvoj nije ostvario, nego da je reč o atipičnom ishodu. Izvesnost o nastupanju neke činjenice koja sudiji treba da pruži dokaz ne sme se identifikovati sa apsolutnom eliminacijom svake druge mogućnosti.
Ukoliko se utvrdi da je u pitanju gruba lekarska greška i da je pacijent pretrpeo štetu na svome zdravlju koju je propisno lekarevo postupanje trebalo da spreči, tada lekar snosi teret dokazivanja da se šteta ne svodi na njegovu grešku. Drugim rečima, lekar treba da obori pretpostavku o uzročnoj vezi, ako hoće da izbegne odgovornost zbog štete..."

I tako dalje... i tako dalje – sjajni profesor dr Radisic!

KRIVICNA PRIJAVA... A KOME TO KRIVICNA PRIJAVA??? NIKOME!!!
Da, u drzavi kakva je BiH zaista NIKOME! I dan danas!

2006. - Krivicna prijava – odbijena od strane Tuzilastva TK (Ivo Iveljic, Slaven Koval) na osnovu "strucnog" misljenja vestaka Cihlarz Zdenka...

Cudno je kako taj isti Cihlarz Zdenko kasnije sam sebe demantuje (vise se ne moze procitati na internetu, no evo dokaza (dvostruki arsini ha Cirhlazu?!):

 "Nesavjestan postupak ljekara, odnosno njegova krivična odgovornost za postavljanje pogrešne dijagnoze i nastanak štetne posljedice će postojati , ako je njegov pregled bio površan ili nije ni postojao, iako je mogao biti izvršen; ako su propušteni bitni dijagnostički postupci (laboratorijski , MTG, CT, MRI) a koji su se prema stanju pacijenta trebali izvršiti i kada nije bilo objektivnog razloga da se to ne učini, te na koncu, ako se pri interpretaciji nalaza postavi pogrešna dijagnoza radi grubog neznanja."
"Neadekvatno i nesavjesno liječenje podrazumijeva i dijagnostički i terapijski postupak iz koga mogu proizaći štetne posljedice. U oba slučaja djelo može biti učinjeno propustima – omissio (npr. odlaganjem operacije) ili aktivnim djelovanjem – comissio (npr nepotrebno odstranjenje organa)." ("Pravna odgovornost ljekara osnovna sudsko medicinska načela vještačenja ljekarske odgovornosti" -Časopis Vještak – II 2015. g. strana 216 i 217):

2009. – VSTV odgovara na zalbu nakon 2 godine – naravno tuzioci su "ispravno" postupili (ko bi i posumnjao u njihovu "nezavisnost"?).
Ostali "uzori" sveti, posebno Branko Peric i Milorad Novkovic "uzdanice" takozvane (i dugogodisnje uzaludne) reforme pravosudje... e o njima ne vredi trositi reci ni dan danas.

2013. - Ustavni sud BiH - odgovara na apelaciju nakon 3,5 godine! "Zanimljivo" zar ne?

2014. - Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - azuran. Ni godina nije prosla, vec su zavrsili posao...
 

Shvatila sam sta je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu? Nista, jedno veliko NISTA! Taj sud ne moze NAREDITI nekoj drzavi da sprovede istragu i pokrene KRIVICNI postupak po SLUZBENOJ duznosti ! Sud samo kaznjava drzavu da ostecenoj strani (ako utvrdi da je pravda na strani zrtve pravosudnog NERADA) isplati stetu za pretrpljenu nepravdu!!! Dakle, samo novac, novac... a PRAVDA?! Nema pravde ni u Strazburu! Pozurili su (domaci "strucnjaci" tamo) odgovoriti mi da nisu iscrpljeni domaci pravni lekovi(iako sam se zalila na KRIVICNI predmet) i da postupak jos traje (PARNICNI predmet!)... i to bas par dana pre prve pravosnazne presude. Jer...
Kako je KRIVICNA prijava odbijena od strane Kantonalnog tuzilastva TK (Ivo Iveljic i Slaven Koval) a na osnovu "strucnog" misljenja njihovog (i UKC-ovog) "dzokera" (tako ga zovu u Tuzli) vestaka Cihlarz Zdenka, nisam cekala odgovor na zalbu VSTV-u (2 godine), niti Ustavnog suda BiH (3,5 godine), niti Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, vec sam u medjuvremenu tuzila privatno - predala tuzbu Opstinskom sudu Tuzla za sprovodjenje parnicnog postupka radi utvrdjivanja GRADJANSKE krivicne odgovornosti UKC-a Tuzla. Znala sam naravno i bila sam spremna da ce do okoncanja postupka proci najmanje 10 ili 15 godina... svesna sam jada i cemera od drzave u kojoj zivim.

Horor tuzilacke struke u BiH je poznat: smena GLAVNIH tuzilaca BiH (Milorad Barasin, Goran Salihovic), procesi koji se vode (ili ne vode, nazalost) protiv nekoliko tuzilaca, propale istrage, neresena ubistva, ZATASKAVANJA, "nestanak" dokaza, "zaboravljeni" (citaj sakriveni) predmeti, kriminal i korupcija u NJIHOVIM redovima... sve to govori o "napretku" "nezavisnog" (!) pravosudja u BiH. Takozvana reforma bas "napreduje" iz dana u dan, iz godine u godinu i DAN DANAS... ko prati - UZAS! 

Pa "zar i ti sine Brute" – Tomislav Ljubic... ipak NISAM iznenadjena!

PRAVDA ZA DENISA i svu decu koju nam NEKAZNJENO ubijaju... I ne samo u BiH nazalost, tako je na celom ovom brdovitom Balkanu.

KOMENTAR

DENIS – Prvo su Te / nas IGNORISALI, na kraju smo POBEDILI!

„Prvo te ignorisu, onda ti se smeju, pa se bore protiv tebe. Na kraju ti pobedis.“ (M.Gandi)

Da Sine moj! Prvo su Tebe ignorisali od 23. do 25.07.2005.godne... u ovoj "KUCI MRAKA":

Onda su ignorisali nas, nas koji smo ostali bez Tebe zbog njihove ohole bahatosti, sujete, nezainteresovanosti, neznanja...

Vise od godinu dana smo cekali njihov odgovor (UKC Tuzla) da utvrde i kazne odgovorne diletante da mi pravdu ne bi trazili na drugom mestu, odnosno drugim institucijama. NIKAD nam nisu odgovorili!

Borili su se protiv nas na sve moguce nacine posebno ispravljanjem, dopisivanjem, jednom recju falsifikovanjem dokumenata-nalaza te skrivanjem dokaza-izvestaja njihovog tima vestaka koji smo dobili tek na pismeni zahtev suda... "slavna" je to klinika zar ne?!

A onda smo ih POBEDILI! Nakon duge, teske i iscrpljujuce borbe privatnom tuzbom- parnicom jer je krivicna prijava odbacena "zahvaljujuci" njihovim "dzokerima" – tuzlanskim tuziocima i vestaku Cihlarz Zdenku, a ZNAMO kako (NE)rade BH tuzilastva!. Ipak smo se izborili nakon gotovo 13,5 godina! I TRI PRESUDE: 

PRVA i DRUGA PRESUDA

TRECA – ponovljena drugostepena PRESUDA

Nisu se vise zalili... posle trece presude od 04.12.2018.godine. Konacno "kapitulirali"? A mogli su odmah priznati gresku (ma gde bi oni to!) i tuzbe ne bi ni bilo. Ali... KO se to USUDI tuziti njih, "slavni" UKC Tuzla?! Sine moj, obecanje Tebi sam odrzala i to legalnim putem, a bila sam spremna i na drugaciji ... Nazalost I doktori ubijaju zar ne?

Itekako nas ubijaju ali to vesto kriju. Kako su samo godinama krili izvestaj NJIHOVE komisije povodom iznenadne Denisove smrti (slali ga kuci treci dan jer mu "nije nista"). Komisija je imala 3 clana poznatih njihovih lekara od kojih su 2 bili sudski vestaci. Morala sam na raspravi kod prvog sudjenja zamoliti sudiju da trazi taj izvestaj komisije sluzbeno jer smo znali da postoji. Kako se samo njihov pravnik usprotivio na sudu - fuj! Zato mi je muka kad se samohvalisu i kad procitam ovako nesto :"Kvalitet, strucnost, entuzijazam i ljudskost na prvom mjestu" (cast retkim izuzecima, inace su crna rupa, nazalost). Da nije zalosno bilo bi smesno! Bas na dan poslednje rasprave 14.11.2018. Vise na strani 70 – "Hipokratova zakletva"

Ili bas na dan poslednje-trece presude 04.12.2018.

 

Ili OVO: "Posthumno je dodijeljena zahvalnica i doc. dr. Nedretu Mujkanoviću koji je za vrijeme svog mandata, kao direktor UKC Tuzla podržao aktivnosti na osnivanju Sektora za poslove organizacije i poboljšanja kvaliteta i prije nego što je usvojen Zakon koji je utemeljio Federalnu agenciju za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu i nametnuo obavezu uspostave sistema kvaliteta i sigurnosti." 

Prvi direktor UKC-a - od njega, Mujkanovic Nedreta,  je sve i pocelo i s tadasnjim njegovim medicinskim direktorom Muminhodzic Kasimom od kojeg nije smeo ni pisnuti...

Nesto vise od 3 godine od Denisove smrti Nedret Mujkanovic je nadjen obesen u kotlovnici svoje kuce...

Kasim Muminhodzic je umro prosle godine...

Drugi direktor UKC-a je bio vrlo korektan – Elmir Cickusic...

Treci direktor UKC-a i sadasnji – Nesad Hotic... 

TRI direktora su se promenila za ovih 13,5 godina, tacnije od 2005.godine...

Jedino se Elmir Cickusic pokazao kao COVEK, bio je i nas svedok i spreman priznati da su pogresili, sto i JESU, ali...

U tadasnje vreme se svako malo menjao Upravni odbor UKC-a i u svakom je bio Mario Krizic, Denisov prvi dzelat (sa svojim kompanjonom diletantom Azabagic Salihom). Bilo je to vreme premijera TK Causevica, Krizicevog tetka. Nebrojeno puta je odgadjana rasprava na zahtev UKC-ovog pravnika, cekajuci upravni odbor da odobri priznanje, no SVAKO zasedanje se zavrsavalo svadjom i gotovo tucom! Naravno, gde bi njihov clan, sujetni diletant Krizic, prihvatio tako nesto - PRIZNAO!

I posle toliko godina... dzaba im sve, ipak su izgubili spor! Sad bi red bio da UKC od njih naplati presudjenu stetu s kamatama zar ne?  Iz kojeg fonda UKC placa izgubljene parnice, odnosno greske koje NE PRIZNAJU? Iz budzeta? Znaci, opet na teret nas gradjana? "Krasno"... zar ne?

I na kraju : PRAVDA je spora, uzasno spora, ali ipak dostizna! Naravno ako verujemo u SEBE (samo "u se i u svoje kljuse"!) i istinu. A istina je SAMO JEDNA i od nje ne smemo odustati! 

Dokazali smo gradjansku krivicnu odgovornost UKC-a Tuzla!

A o mracnoj strani (ima li druge uopste?) bosanskohercegovackog tuzilastva u sledecem postu. Ovaj cu zavrsiti izrekama i zivotnim vodiljama: 

"Ljudi sa jasnim ciljevima uspevaju samo zato sto znaju kuda idu." („Zabranjeni forum“ - Aleksandar Hrsum)

"Ko se bori, taj moze i izgubiti, ali ko se ne bori, taj je vec izgubio!" (B.Breht)

DENIS – POSLEDNJA CESTITKA ...

Denisova poslednja cestitka...
Dopao mu se moj crtez misom u programu Paint te je dodao-dopisao tekst za nastupajucu 2005. godinu, nazalost njemu poslednju...

Ovu cestitku Denis je slao mejlom svojim  prijateljima za Novu 2005. godinu...

Poslednji put...
I nikada vise...  

23.07.2005. godine iznenada mu je pozlilo, imao je skolske simptome aneurizme...

25.07.2005. godine zauvek nas je napustio jer njegovi dzelati-diletanti "slavne" klinike u Tuzli nisu obracali paznju na njegove vapaje da ga gusi u prsima, da ne moze disati iako im je doktor u pratnji (komsija koji ga je s ocem doveo na UKC) rekao da se radi o teskom kardioloskom slucaju... NE, za 3 dana na prijemu Interne klinike UKC-a nisu mu uradili ni UZ srca, a kamoli sta drugo!

Od tada, evo vec i 14-u "novu" godinu, mi se borimo za ISTINU i PRAVDU za Denisa!

Nakon svih opstrukcija (lazi, ispravljanja dokumentacije i skrivanja dokaza), nakon zalbi na PRVU pa na DRUGU,  pravosnaznu presudu, dobijamo i TRECU 04.12.2018.godine. Opet cekamo...

Hoce li se zaliti OPET? Kome vise, kako, zasto?

Sve je jasno... bilo i bice... ali neka, sacekacemo jos i taj januar 2019. godine.

Ja sam mirna, ZNALA sam i ZNAM da je ISTINA i PRAVDA na nasoj strani!

A predugo traje ta borba, predugo... valja istrajati i boriti se do kraja (pa i zivota).

 
Sine moj, mama Ti je OBECALA ...

"Ako Tvoja Dusa moju pjesmu slusa...

negdje iznad zvijezda

dok joj palim svijecu,

neka zna

da Te nikad

zaboravit necu..."