Sine moj, danas bi imao 46 godina... a NEMA Te vec 20... Nisi napunio ni 26 godina kad Ti presudise diletanti Interne klinike UKC-a Tuzla (KUCE MRAKA!) i njihovi dzelati u belom koje proklinjem 20 godina!
U svom kratkom zivotu uradio si mnogo toga: u humanitarnim organizacijama, na medjunarodnim putovanjima i radionicama, sve si stizao. U slobodno vreme bavio si se i sportom, a u podrumskoj radionici pravio si razne lampe i poklanjao svojim prijateljima. Jedna je ostala u podrumu nezavrsena – drvo breze spremno za izradu nove lampe. Vec 20 godina drvo je s nama u dnevnoj sobi:
Bio si predivan, odan, veseo i svestran Sin - jedan od onih za koje kazu „COVEK medju ljudima“. Ponosni smo, LAVCE nase, sto si bio nas! „Svaki roditelj koji uspe od svog deteta da napravi dobrog coveka, iza sebe ostavlja jedno remek delo.“ Da, Ti si bio taj, neobican, jedinstven, sjajan COVEK!
Tvoji rodjendani Cedo moje levoruko. Kazu: "LEVA, ALI ZLATA VREDNA“, tacno tako!
NEDOSTAJES... prvo cedo moje!
