Sine moj, danas bi napunio 43 godine...
A 18 rodjendana nisi slavio... Duso moja...
"Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju."
("Besmrtna pesma")
Posveceno voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005.god. u 26-oj godini zivota. "GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."
Sine moj, danas bi napunio 43 godine...
A 18 rodjendana nisi slavio... Duso moja...
"Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju."
("Besmrtna pesma")
„Znas, ja sam stvarno sa
zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece ugasiti ni skratiti.
Samo cu, obicno tako, jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu zlatnih se ociju vratiti.“
(Besmrtna pesma)
Cedo moje milo... 17 godina prodje bez Tebe...
17 godina Tvoja besmrtna dusa obasjava nas svojom vecnom svetloscu...
17 godina proklinjem Tvoje dzelate u belom ...
Sine moj... Tvoja predzadnja slika u omiljenom kaficu „Sydney“...
Danas je 16,5 godina kako nisi s nama - 16,5 dugih, bolnih godina...
Nazalost i Tvoj ujko, moj drugi mladji brat, Dusko nas je napustio...
Iznenada, pre 2,5 meseca... ostade mi pusta rodna slavonska kuca...
Nije posteno, nista nije po redu, ostadoh samo ja - najstarije dete...
Neka vam je laka zemlja mili moji... NEDOSTAJETE, NEDOSTAJETE...
„Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko koji nedostaje…“ (Stefan Simic)