DENIS – IMAO BI 47 GODINA...

 

 „Prepoznaces me cutanju. Vecni ne razgovaraju.“

(„Besmrtna pesma“ M.Antic)

Sine moj... danas bi napunio 47 godina... 

Nazalost, „zahvaljujuci“ dzelatima u belom UKC-a Tuzla, bio si s nama samo nepunih 26 godina

 

Danas, pre 47 godina, rodio se Denis. Prekrasna beba, prekrasno dete, prekrasani mladi covek...

Srecno detinjstvo... srecni mladicji dani ispunjeni radoscu i planiranju buducnosti...

 

I onda?

Mrak... zauvek...

A mogao je biti s nama...

Mogao je, ali mu ne dozvolise dzelati...

Da, dzelati u belom!

Proklinjem ih od 25.07.2005. godine i proklinjacu dok disem!

Zlocin!

Zlocin u miru!

 

I slika s Tvog poslednjeg rodjendana 2004. godine... 

Proslavio si s prijateljima u tuzlanskom klubu "65"... i nikad vise Sine moj, Duso mamina... 

I Tvoji omiljeni cvetvi - suncokreti...Tvoje najdraze cvece, cvece LAVA, Lavce moje...

.

DENIS – 21 GODINA...

 

Sine moj mili, 21 godinu nisi s nama, fizicki, ali jesi, jesi tu s nama... uvek i zauvek!

Tvoje tiho javljanje dok su Te u teskom stanju iznosili iz stana (u koji se nikad nisi vratio) cujem sve ove godine:„TU SAM, TU SAM...“ Da, Sine moj, Ti si, uvek s nama i u nama:

 

Ti si tu...

U svakom trenu vremena,

U svakoj zraci sunca,

U svakoj kapi kise,

U svakoj cestici vasione,

U svakoj  misli, pokretu,

Ti si uvek tu...

 

Ti si tu...

Za nas koji Te volimo,

Za nas koji Te cekamo,

Za nas koji se ponosimo,

Za Tvoje drugove «bisere rasute po celom svetu»,

Ti si tu...

 

DENIS – 20 GODINA i 6 MESECI...

 

Sine moj, kad jednog dana sapnem stihove koje i Ti volis...

Mozda se opet sretnemo jer ovde me previse, previse bolis ...

Duso mamina, godine prolaze a Ti nedostajes svaki dan, svaki tren zivota...

Da se nikad ne zaboravi... dzelati u belom Interne klinike UKC-a Tuzla (KUCE MRAKA!) koje proklinjem vise od 20 godina i dalje cu, dok zivim - na danasnji dan pre vise od 20 godina:

Secanje-i-saopstenje-UKC-a-veci format

“I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.” (Slavisa Pavlovic)