Sine moj... Tvoja predzadnja slika u omiljenom kaficu „Sydney“...
Danas je 16,5 godina kako nisi s nama - 16,5 dugih, bolnih godina...
Nazalost i Tvoj ujko, moj drugi mladji brat, Dusko nas je napustio...
Iznenada, pre 2,5 meseca... ostade mi pusta rodna slavonska kuca...
Nije posteno, nista nije po redu, ostadoh samo ja - najstarije dete...
Neka vam je laka zemlja mili moji... NEDOSTAJETE, NEDOSTAJETE...
„Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko koji nedostaje…“ (Stefan Simic)
