Sine moj, danas bi napunio 44 godine...
Poslednji Tvoj rodjendan 25-ti (16.08.2004.) proslavio si sa svojim prijateljima u Klubu 65...
I nikad vise... 26-ti nisi docekao, nisu Ti dozvolili dzelati u belom...
Proklinjem ih svaki dan!
Posveceno voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005.god. u 26-oj godini zivota. "GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."
Sine moj, danas bi napunio 44 godine...
Poslednji Tvoj rodjendan 25-ti (16.08.2004.) proslavio si sa svojim prijateljima u Klubu 65...
I nikad vise... 26-ti nisi docekao, nisu Ti dozvolili dzelati u belom...
Proklinjem ih svaki dan!
Sine moj mili – 17,5 godina Tebe nema. Toliko dugo, dugo nedostajes, jos citavu jednu mladost! I da, bas tako:
“Kad bi za svaku misao na Tebe iznikao cvet, golem vrt postao bi ovaj svet.”
Ti Sine moj nedostajes… i svi moji Manojlovici iz rodne Slavonije…
“Nedostaju ti, govorila je.
To je tuga, a tuga nije nista drugo do suprotna ivica ljubavi.
Ljubav je sunce, tuga je senka koju ono baca.
Ljubav je opera, tuga je njen odjek. Ne mozes imati jedno bez drugoga.
Ali ako sledis tu tugu naci ces put povratka do ljubavi.
To jos sebi nisi dozvolila, a potrebno je da to uradis – na sopstveni nacin.
Zato placi, vristi, trci, spavaj, moli se ili pisi poruke u pesku.
Ali tuguj da bi mogla da se vratis ljubavi, zato je bolje obitavati u ljubavi.”
(“Iskre nalik zvezdama”- Nadija Hasimi )