Tvoj poslednji rodjendan pre 20 godina, Sine moj…
Proslavio si ga s prijateljima u tuzlanskom „Klubu 65“ – ni njega vise nema.
Danas bi imao 45 godina Lavce moje milo…
Imao bi, da, samo da su prokleti dzelati u belom znali i hteli raditi svoj posao! A nisu! Zbog drskih, oholih diletanata “slavne” Klinike UKC Tuzla nisi proslavio ni 26. rodjendandan Cedo moje milo. Proklinjacu ih dok sam ziva (Mario Krizic, Salih Azabagic, Samira Hasic – trodnevna ekipa)!
Duso moja mila, 19 godina nisi s nama... Tuga i bol za Tobom ne prestaju, ali uspomene i secanja zauvek ostaju.
Ti
si tu...
U svakom trenu vremena, u
svakoj zraci sunca
U svakoj kapi kise, u svakoj čestici vasione
U svakoj misli, pokretu
Ti si uvek tu...
Prokleti da su Sine dzelati u belom Interne klinike UKC-a Tuzla!...
"Ulice Tvojih pogleda nemaju kraja
Laste iz Tvojih zenica na jug se sele
sa jasika u grudima Tvojim lisce ne opada
Na nebu Tvojih reci sunce ne zalazi..."
"A Tebe nema osmehom svojim da razvedris sve..."
Sine moj, danas bi napunio 44 godine...
Poslednji Tvoj rodjendan 25-ti (16.08.2004.) proslavio si sa svojim prijateljima u Klubu 65...
I nikad vise... 26-ti nisi docekao, nisu Ti dozvolili dzelati u belom...
Proklinjem ih svaki dan!
Sine moj mili – 17,5 godina Tebe nema. Toliko dugo, dugo nedostajes, jos citavu jednu mladost! I da, bas tako:
“Kad bi za svaku misao na Tebe iznikao cvet, golem vrt postao bi ovaj svet.”
Ti Sine moj nedostajes… i svi moji Manojlovici iz rodne Slavonije…
“Nedostaju ti, govorila je.
To je tuga, a tuga nije nista drugo do suprotna ivica ljubavi.
Ljubav je sunce, tuga je senka koju ono baca.
Ljubav je opera, tuga je njen odjek. Ne mozes imati jedno bez drugoga.
Ali ako sledis tu tugu naci ces put povratka do ljubavi.
To jos sebi nisi dozvolila, a potrebno je da to uradis – na sopstveni nacin.
Zato placi, vristi, trci, spavaj, moli se ili pisi poruke u pesku.
Ali tuguj da bi mogla da se vratis ljubavi, zato je bolje obitavati u ljubavi.”
(“Iskre nalik zvezdama”- Nadija Hasimi )
