DENIS – 21 GODINA...

 

Sine moj mili, 21 godinu nisi s nama, fizicki, ali jesi, jesi tu s nama... uvek i zauvek!

Tvoje tiho javljanje dok su Te u teskom stanju iznosili iz stana (u koji se nikad nisi vratio) cujem sve ove godine:„TU SAM, TU SAM...“ Da, Sine moj, Ti si, uvek s nama i u nama:

 

Ti si tu...

U svakom trenu vremena,

U svakoj zraci sunca,

U svakoj kapi kise,

U svakoj cestici vasione,

U svakoj  misli, pokretu,

Ti si uvek tu...

 

Ti si tu...

Za nas koji Te volimo,

Za nas koji Te cekamo,

Za nas koji se ponosimo,

Za Tvoje drugove «bisere rasute po celom svetu»,

Ti si tu...

 

DENIS – 20 GODINA i 6 MESECI...

 

Sine moj, kad jednog dana sapnem stihove koje i Ti volis...

Mozda se opet sretnemo jer ovde me previse, previse bolis ...

Duso mamina, godine prolaze a Ti nedostajes svaki dan, svaki tren zivota...

Da se nikad ne zaboravi... dzelati u belom Interne klinike UKC-a Tuzla (KUCE MRAKA!) koje proklinjem vise od 20 godina i dalje cu, dok zivim - na danasnji dan pre vise od 20 godina:

Secanje-i-saopstenje-UKC-a-veci format

“I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.” (Slavisa Pavlovic)

DENIS – IMAO BI 46 GODINA...

 

Sine moj, danas bi imao 46 godina... a NEMA Te vec 20... Nisi napunio ni 26 godina kad Ti presudise diletanti Interne klinike UKC-a Tuzla (KUCE MRAKA!) i njihovi dzelati u belom koje proklinjem 20 godina!

U svom kratkom zivotu uradio si mnogo toga: u humanitarnim organizacijama, na medjunarodnim putovanjima i radionicama, sve si stizao. U slobodno vreme bavio si se i sportom, a u podrumskoj radionici pravio si razne lampe i poklanjao svojim prijateljima. Jedna je ostala u podrumu nezavrsena – drvo breze spremno za izradu nove lampe. Vec 20 godina drvo je s nama u dnevnoj sobi: 

Bio si predivan, odan, veseo i svestran Sin - jedan od onih za koje kazu „COVEK medju ljudima“. Ponosni smo, LAVCE nase, sto si bio nas! „Svaki roditelj koji uspe od svog deteta da napravi dobrog coveka, iza sebe ostavlja jedno remek delo.“ Da, Ti si bio taj, neobican, jedinstven, sjajan COVEK!

Tvoji rodjendani Cedo moje levoruko. Kazu: "LEVA, ALI ZLATA VREDNA“, tacno tako!

NEDOSTAJES... prvo cedo moje!

DENIS – 20 GODINA...

Najdrazi nas Deno, godine prolaze, ali tuga i bol ne prestaju...

20 godina nisi s nama, ali Ti si u nasim mislima i secanjima svakog dana, svakog trena:

„Znas, ja sam stvarno sa zvezda. Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece ugasiti ni sakriti.
Samo cu, obicno tako, jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu zlatnih se ociju vratiti.“

Tvoja besmrtna dusa blista vecnom svetloscu nama koji Te volimo i zauvek u srcu cuvamo.

Hvala Ti sto si bio nas, sav „od svetlosti stvoren“...

Hvala Ti za sve što si ucinio u svom kratkom, prekratkom zivotu.

Hvala Ti za ponos na pomen Tvog imena.  

Nedostajes nam rođeni...

Tvoja mama Nevenka, tata Mehmed i brat Igor sa suprugom Adanom.

(„Avaz“ne bi bio „Avaz“ kad svake godine ne bi pogresio, odnosno pisao drugacije od predocenog teksta – koji „profesionalci“! Zato i ne objavljujem IN MEMORIAM)

 

Lepoto mamina, danas je 20 godina kako Te dzelati u belom otrgose od nas, bez milosti, grize savesti, bez osnovnog profesionalnog pristupa pacijentu. Uzalud su bile Tvoje trodnevne prituzbe na bol u grudima, kasnije smo saznali da si imao SKOLSKE SIMPTOME ANEURIZME! Tvoje drugarice su nam donele knjigu, knjigu koje diletanti Interne klinike UKC-a Tuzla ocito nisu ni prelistali. Tvoja mladost im nista nije znacila, Tvoje vapaje nisu culi...                                                      

Nikad, nikad im to necu oprostiti, nikad zaboraviti! Proklinjem ih 20 godina i molim KARMU da nastavi i dalje (a radi ona, radi).